Josif Pančić

Интервју са оцем

Ана Михаиловић, ученица III1 наше школе и учитеља Зорана Гаврића, поводом задатка из предмета Чувари природе да сазна како је некад изгледало окружење у ком живи, интервјуисала је свог оца, Милана Михаиловића.

АНА: Из ког времена се сећаш Бановог брда?

МИЛАН: Најраније се сећам Бановог брда с краја шездесетих година. Тада је Пожешка улица имала само две траке и по њој  нису ишли трамваји, већ само аутобуси на линијама 33 за Пионирски град и 31 за Жарково.

АНА: Како памтиш околину ОШ „Јосиф Панчић“?

МИЛАН: Као прво, Школа је имала само приземље и први спрат. Други спрат је надзидан 1977. године. Преко пута Школе била је књижара „БИГЗ“. Плави солитер није тада постојао, већ само сиви, са месаром у приземљу. Платоа испред Школе није било, већ се ту улазило у Шчербинову улицу кроз коју је једно време пролазио аутобус 33а чија је окретница била где је сада Хотел „Шумадија“., где је била и зелена пијаца. Испод Школе је био мали парк у ком смо се играли. Школско двориште није било бетонирано, већ посуто шљаком. Где се сада налази велика фискултурна сала било је двориште и улаз у школу.

АНА: Да ли се сећаш још нечег занимљивог?

МИЛАН: Сећам се кабинета за ОТО који су били у приземљу, где су сада свлачионице, тј. изнад њих,  где смо правили разне макете и често играли фудбал са учитељима Шарићем и Бајићем.

АНА: Хвала за интервју.

МИЛАН: Хвала и теби! Имам и једну слику Школе из тог доба...