Историја

ПРВА ШКОЛА НА БАНОВОМ БРДУ

Тридесетих година двадесетог века, старо насеље Чукарица постаје тесно и преуско за све већи прилив нових становника. Како је овај свет био богат децом, а у свему осталом сиромашан, то постају тесне и недовољне обе школске зграде на старој Чукарици, у Радничкој улици.

Због сталног притиска и жалби грађана Чукарице, београдска општина 1936. године почиње изградњу нове школе на Бановом брду.

И БАНОВО БРДО И ЊЕГОВА ПРВА ШКОЛА, НАША ШКОЛА, ДОБИЛИ СУ НАЗИВ ПО ПОЗНАТОМ ДИПЛОМАТИ И КЊИЖЕВНИКУ МАТИЈИ БАНУ.

ПОЧЕТАК ГРАДЊЕ ШКОЛЕ ,,МАТИЈА БАН” 1936. ГОДИНЕ

ПРВИ КОРАЦИ

Управитељ школе:

Живадин Митровић

Учитељи:

Радмила Наумовић
Блаженка Бухач
Милева Вукчевић
Драгомир Голубовић
Загорка Кулић
Даринка Вукосављевић
Драга Митровић
Светислав Гојковић
Радмила Балтићевић
Милена Мијалковић
Радоје Вукчевић

Ова ђачка књижица сведочи о успеху ученице Донке Шпичек, али и о лепоти саме школе ,,Матија Бан”.

ОНИ СУ ДОСТОЈНИ ИМЕНА И ЗНАЧАЈА ПРВЕ ШКОЛЕ НА БАНОВОМ БРДУ

ГЕНЕРАЦИЈА УЧЕНИКА 1939. ГОДИНЕ

1951

Од четвороразредне, школа прераста у осморазредну.
Име школе је ,,Осмољетка бр. 13 ”
Поред учитеља раде наставници и професори.
Директор је: Радован – Раја Стојковић.

1952

Постајемо осмољетка ,,Јосиф Панчић”.
Ово име с поносом носимо и данас!

1959

У школи раде тзв. помоћна одељења за децу умањених способности.
Школа добија првог школског психолога: Драгославу Драгану Живковић.

1960/61

Школа броји 1438 ученика, и
56 учитеља, наставника и професора.

1966

На чело школе долази човек који је снагом своје личности створио здање и услове да она остане оно што је данас, једна од најуспешнијих школа у Београду.
На тој дужности остаће све до смрти - 1980. године.

Филип Павловић

Филип Павловић

1976

Почиње изградња другог спрата, што ће објекту дати још лепши изглед, а тиме омогућити далеко боље услове рада за будуће генерације ученика.
Те године уведена је и стоматолошка служба у школи.

Четкица

Зубна четкица
Као школска теткица
Чисти зубе и полира
Кад ради не фолира.

С пастом она
Кад се удружи,
Живот зуба
Тад је дужи.

Емилија Јанковић II/5

1977

Основна школа из Рушња припојена је школи ,,Јосиф Панчић”.

1984

Истурена одељења ОШ ,,Јосиф Панчић” у Рушњу конституисала су се у основну школу ,,Аца Милосављевић”.

1966 На чело школе долази Филип Павловић, човек који је снагом своје личности створио здање и услове да она остане оно што је данас, једна од најуспешнијих школа у Београду. На тој дужности остаће све до смрти - 1980. године.
1980 После смрти Филипа Павловића, за новог директора изабран је Радмило Милосављевић, наставник, и на овој дужности остаће до одласка у пензију 1982/83. године. За време свог кратког мандата изградиће велику фискултурну салу.
1984 Од 1984. до 1990. на дужности директора био је Благоје Бошковић. Успео је да познату школу са добром традицијом дигне на још виши ниво, максимално извлачећи из сваког појединца максимум његових могућности. Принципијелан, отресит и изнад свега правичан директор, брзо је стекао ауторитет у колективу.
1990 У историји школе великим словима уписано је име Снежане Клашња и као директора који је по својој жељи на овој функцији остао кратко - до 1993. године и као врсног психолога која је стечена знања из области психологије умео да примени у комуникацији са колегама, ученицима родитељима. Овакви резултати одвели су је 2000. године прво у Министарство просвете, а затим на чело Светске банке за област образовања.
1993 1993 на место директора долази Љиљана Јанковић. У периоду који је најтежи за наш народ, ангажује ученике, родитеље, колеге у стварању што бољих услова за рад. Обновљена је фасада школе, реконструисани санитарни чворови и подови у фискултурним салама и учионицама, обојени зидови у свим учионицама и свечаној сали, постављене тракасте завесе и нов намештај. Отворен је кабинет за информатику. Школа је 1994/95. проглашена за најуспешнију школу на Чукарици. На дужности директора школе остала је до 2002. године.