Парадокс родитељства данашњице је управо у чињеници да никада пре није било тако лако остати и бити у вези са породицом кроз технологију – а у исто време, бити сувише растројен и оптерећен том истом технологијом, да би могао, онда када се породица састане, заиста комуницирати са њом.
Наш свакодневни рад и нездрава повезаност са свим врстама екрана и мобилних телефона у присуству наше деце, може значајно утицати на сваки аспект њиховог здравља и развоја.
Да бих написао књигу “Велико отуђење” интервјуисао сам више од 1.000 деце од вртићког узраста до средњошколаца који су описали детињство као борбу са технолошким уређајима за пажњу својих родитеља.
Сви они су се осећали као да су њихови родитељи „нестали у акцији“, и пуки рутински слушатељи који, док деца са њима разговарају, не испуштају телефон из руку и не гледају дете, већ екран.
Последице таквог третирања деце врло су забрињавајуће. Јер када оставимо све по страни осим наших телефона, шаљемо следећу поруку: „Ово је мој живот и ово су моји приоритети – ви нисте толико битни. Наш разговор, то што смо коначно сви код куће, наш однос, ништа од тога није важно.” Оваквим поступцима учимо нашу децу да и они поступе исто.
Кључно време када се треба „раскачити“ је време када стигну кући из школе, за време оброка и пред спавање. То су тренуци када сте вашем детету потребни у целости, и физички и психички. Тренуци када би вам они свашта испричали, када су вас се пожелели и када су све вести још увек свеже, а утисци се морају поделити са неким. Али, узалуд, зазвониће вам телефон, пристићи мејл, неко ће вам узвратити твит…и оде маст у пропаст…
Ево неколико практичних савета како се извући из паукове-интернет мреже и зашто:
1. Јутра су непроцењива
Ово је један од прелазних тренутака када деца треба да осећају да сте смирени и потпуно присутни за њих. Ви сте ти који су одговорни за јутарњи угођај, радно назван “доме, слатки доме.” Направите им доручак, пожелите им срећу, похвалите одевну комбинацију, све што пуни батерије и што поправља расположење – се рачуна. Замислите како би сте волели да вас неко испрати у школу, грлећи вас или грлећи телефон?
2. Вожња није време за телефоне или екране
Имате тако мало времена да проведете са својом децом, онда нека и вожња до школе буде паметно искоришћена. Нека то буде време за необавезно ћаскање или време за смех, када размењујете анегдоте. Ово може деци много да значи у емотивном смислу али и да учврсти вашу везу.
3. Контакт очима при сусрету
Сакријте своје смартфоне кад их узимате из школе, са рођендана, од баке, из играонице…Деци је потребан контакт очима при сусрету, осмех и загрљај. Не желе вашу одсутност која говори „Све друго је важније од тебе.” Слободно и ви њима испричајте прикладне ствари свог дана, тиме изграђујете поверење, које ће условити да и они вама говоре о свом дану. Будите њихов најбољи пријатељ.
4. Када ваша деца долазе из школе кући
“Раскачите” се. Ручајте и раговарајте, дружите се мало. Направите вакум у ком не постоји нико други. То је и лепо и лековито у ова стресна времена.
5. Када дођете кући, будите стварно присутни
Завршите позиве или унос текста пре него што стигнете кући. Ако сами поштујете своје време, поштоваће га и други. Објасните колегама да сте после подне код куће, и да тамо не радите…
6. Оброци су веома важни
Без екрана или телефона за столом једно је од најједноставнијих правила које ставља децу и породицу на прво место.
7. Направите време пред спавање мирним и ушушканим
Ништа не квари магију за лаку ноћ више од родитеља који бесомучно “кљуца” по тастатури чега год, па чак и само зујање телефона у џепу. Родитељи треба да схвате да је то крај дана и да је и деци свега преко главе. Једино што им је потребно је мало мира и нежности пред земљу снова…
8. Користите технологију да раскинете са њом
Знате, оно дугме са којим сте укључили уређај, још увек ради. Посебно када сте у гостима, на одмору, излету и слично…
Аутор текста: Кетрин Штајнер- Адаир, клинички психолог
Превела: Јасмина Јовановић
Извор: Quartz
http://www.detinjarije.com/delovi-dana-kada-se-treba-raskaciti-od-tehnologije/