Знам на сопственом примеру колико је важно прво завршити послове и обавезе, пише мама двоје деце и ауторка блога „Narrowback Slacker“. Ако почнете дан са даљинским у руци, ништа нећете обавити. И моја деца су иста као ја – ако су екрани у близини, играће се до изнемоглости, примећује она.
А будући да сам сувише лења да се расправљам, решила сам да их научим да среде приоритете, и заврше своје обавезе како ја то не бих морала да радим уместо њих, објашњава она.
Због тога је ова мама сачинила листу, која се, по њеним речима, после шестомесечног тестирања показала врло делотворном.
У питању је кратки списак ствари које њена деца – од десет и тринаест година – морају да раде сваког дана, пре него што смеју и да погледају у неки екран:
Нема екрана осим ако сте:
1. Читали бар 25 минута неки текст, а да то не буде стрип;
2. Урадили сав домаћи;
3. У календару забележили све предстојеће рокове и контролне задатке и испланирали термине за учење;
4. Радили нешто креативно или корисно бар 45 минута;
5. Наместили кревет и средили собу;
6. Обавили бар један кућни посао (са њене листе);
Објаснила је деци – можете користити рачунар или гледати телевизију колико год хоћете, све док претходно урадите све са списка. Нема попуштања, преговарања, жалби.
Вероватно мислите да ми се деца по цео дан заглупљују испред екрана? Е, ту ступају на снагу Њутнови закони, пише она. Ако деца ујутру одмах изјуре напоље, цео дан ће се играти. Ако прво седну испред екрана, цео дан ће буљити у њега.
Прве недеље, ћерка је научила да користи пиштољ за лепак и по читав дан је правила троспратницу од картона и чепова од плуте. Син је узео књигу у руке и за две недеље прочитао их чак пет. Домаћи задаци били су урађени без подсећања. Пекли су и колаче, а соба им је била уредна. Време за рачунаром се смањило.
За ових шест месеци, резултати су одлични, закључује она, препоручујући овај метод свим родитељима који муче исте муке са децом испред екрана.